05 Jul Ljiljana Petrović, menadžerka – Sa estrade u poljoprivredu

Nisam se pokajala, jedino nisam očekivala da je to tolika investicija i da ima toliko posla. Ovo je skupa investicija i da sam na početku znala šta me čeka, možda se ne bih usudila to da radim. Ne želim ni da razmišljam o tome koliko sam do sada uložila i novca i truda. Ulagala sam svoje pare, pozajmljivala od roditelja i prijatelja, jer nisam mogla da dobijem kredit.

Ovako za “Ekonometar” priča Ljiljana Petrović, bivša estradna menadžerka, koja je pre tri godine osnovala najveću plantažu lavande u Srbiji. Nalazi se u ataru sela Crvena Reka, nedaleko od Bele Palanke u podnožju Suve planine na levoj obali Nišave. Na preko trideset hektara zasadila je 600.000 biljaka originalne francuske lavande “vera” koja se koristi kao podloga svih parfema i u medicini. Plantažu je proširila smiljem i melisom na po pet hektara, pa tako sada pod lekovitim biljem ima preko četrdeset hektara. Poznavaoci kažu da je to najveća plantaža u Srbiji, jedna od tri najveće u Evropi i da tako velikih zasada nema mnogo u svetu.

Za odlazak sa estrade odlučila se posle pogibije popularnog pevača Tošeta Proeskog. Posle toga nudili su joj da bude menadžerka pevačima sa Balkana i iz evropskih zemalja, ali je odbila.

– Posle te nesreće razmišljala sam šta bi to bilo drugo što je mirnije i drugačije i što me neće vezivati za medije, jer nisam više želela da budem medijska ličnost. Opredelila sam se za lekovito bilje, za lavandu, zbog terena koji sam imala na raspolaganju. To je moja dedovina, kaže Ljiljana.

Proizvodnja je, kaže, veoma komplikovana. Treba da nađete biljku koja je jako mala i koju treba negovati bez hemijskih tretmana, jer je reč o organskoj proizvodnji. Prve godine vas čeka okopavanje u četiri navrata, a reč je o 600.000 biljaka. Zamislite da sve to treba da okopate. Prve tri godine nemate skoro nikakav rod. Sadnice je obezbedila preko firme Novice Šutića iz Paraćina koji joj je odani saradnik, kako na stručnom polju, tako i u pogledu proizvodnje i plasmana.

Posao na plantaži počinje u martu i završava se u kasnu jesen. Ima četiri stalno zaposlena radnika, ali u sezoni angažuje po pedesetak radnika dnevno.

– Rashodi su ogromni, jer svakodnevno radi pedesetak sezonskih radnika. Sezona traje većim delom godine i već od marta ima posla. Treba ukloniti travu, orezati, okopati, nađubriti. Za koji dan počinje berba koja mora da se završi za desetak dana, da lavanda ne bi precvetala. Posle branja predstoji destiliranje u fabrici koju upravo završavam, nabraja sagovornica “Ekonometra”.

Na kraju, pitamo da li joj je posao estradnog menadžera bio lakši od ovog.

– Ne bih ja to tako gledala. I jedan i drugi posao mi je bio izazov. Dobar poslovan čovek koji hoće da radi, koji ima ideje i uporan je, biće uspešan u bilo kom poslu. Sve je menadžerstvo, pa bilo to u muzici ili poljoprivredi, odgovara Ljiljana.

Dvoumila se između žalfije i lavande

Plantaža se nalazi na području koje zbog specifične ruže vetrova ima mediteransku klimu, a tu je i inače prirodno stanište žalfije, takođe mediteranske biljke.

– Rukovodila sam se idejom da treba da izaberem nešto što ima prirodno stanište. Dvoumila sam se između žalfije i lavande koje su iz iste porodice i odlučila sam se za lavandu, ističe najveća plantažerka te biljke u Srbiji.

Destilerija gotova, u planu sušionica

Prošlogodišnja berba bila je mala i Ljiljana je ceo rod isporučila svom saradniku Novici Šutiću iz Paraćina koji ju je osušio i prodao kupcima. Ovo je prva velika berba koju Ljiljana dočekuje spremno.

Upravo je završila destileriju, pa će lavandu preraditi u ekstrakt. Deo će biti osušen u Šutićevoj firmi koja ima kupce u Americi. Melisa se bere dva do tri puta godišnje, a lavanda samo jednom – u drugoj polovini juna. Berba mora da se završi u roku od deset dana, tako da će ona biti pri kraju baš u vreme kada ovaj broj Ekonometra bude u rukama čitalaca. Ljiljana planira da izgradi i sušaru, tako da će kompletan rod moći sama da prerađuje. Za ekstrakt su zainteresovani brojni strani kupci. Dolazili su predstavnici firmi iz Belgije, Holandije, Velike Britanije i drugih zemalja.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista “Ekonometar”. Poziv na pretplatu www.nirapress.com )

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]